Pismo studentima2018-10-09T00:37:13+00:00
Loading...

Možda niste znali, ali karijera počinje sa prvim pojavljivanjem na fakultetu.  Fakultet je finale školovanja, najlepše doba života i krajnje  vreme  da postavite stvari na svoje mesto i odstranite sve slabosti i mane iz ranijeg školovanja. Pitanje je samo, imate li petlju za tako nešto.

Ne kapiraju mnogi od vas zašto su uopšte na fakultetu. Da li ste upisali ono što vas zanima ili ste otišli tamo gde je bilo mesta? Mnogi nisu ni svesni da više nisu u klasičnoj školi sa kolektivnim duhom gde vas neko uvek vuče i govori šta da radite. Ovde ste najednom prepušteni vlastitoj inicijativi i radnom navikom. Sami ste.

Na fakultetu počinje da se shvata iskonska dilema – znanje ili ocena. Profesorima i asistentima ste još uvek manje više nebitni jer nije realno da će oni da troše preveliku energiju na sve vas bar dok se ne izdvoje oni koji su ozbiljni u nameri da završe fakultet. Naići ćete na nezainteresovanost i nerazumevanje za stvari sa kojima se prvi put srećete, dobijaćete šestice i sedmice olako zaslužili vi to ili ne.

U gradjenju profesionalne karijere niko ko je ozbiljan u nečemu neće sa baviti vašom ocenom. Dobićete konkretan zadatak gde će želiti da sagledaju vaše znanje i umešnost kako bi spoznali da li ste prava osoba za njih ili ne.  Više puta u svojoj profesionalnoj karijeri kao mašinksi inženjer sam bio u prilici da biram ljude na konkursima za posao i rezultati su bili poražavajući,  a dolazio sam u kontakt sa studentima odličnog proseka. Ne dozvolite da postanete samo još jedan od fikusa u kancelariji gde radite, gledajući kako oni koji imaju znanje mnogo lakše izlaze na kraj sa svim profesionalnim izazovima. Tako potpisujete sebi put trasiran ka razočarenju i frustraciji.

Birajte znanje i ignorišite likove koji se hvale kako su prepisali i prevarili celu katedru. Radite istrajno, cimajte profesore, grebite se o znanje jer oni zato služe. Akumulirano znanje je ono što ćete jednog dana prodavati i ocena uvek dodje kao posledica znanja i nikako drugačije.

Svakodnevno dobijam ponudu da radim ispitne zadatke u toku ispitnih rokova jer mnogi od vas bi radije linijom madjeg otpora da se reši polaganja ispita. Profesori i asistenti vrlo dobro znaju da to postoji, ali su nezainteresovani da išta izmene jer znaju surovu statistiku da takvi slučajevi uglavnom posle 3 meseca do godinu ili dve bukvalno nestanu sa studija jer ne  mogu da izdrže tempo. Takvi ubrzo završe na nezanimljivim radnim mestima.

To su slučajevi koji se provlače kroz celo školovanje. Bitni su pojedinci koji iskreno žele da unaprede sebe i našu zemlju i da svojim talentom i znanjem skrenu pažnju na sebe i da učine da se točak istorije zajedno sa njima pokreće. Moja poruka je: Jurite za znanjem. Ogromna je razlika izmedju onog ko zna i onog ko ne zna, kao i onog što ima 10 ili 6. Ocene su precenjeni vid klasifikacije.